Изложба Тектон је замишљена као заједнички пројекат Мине Ракиџић и Јована Достанића који се састоји из цртежа и скулптура. Пројекат се заснива на међусобној комуникацији два различита медија и њиховом реципроцитету који за циљ има једноставно формирање визуелног склада. Скулпторска форма је кроз фотоапарат пренешена је у дводимензионалну слику, која је потом кроз виртуелну претрагу повезана са сличним визуелним садржајем. Комбинацијом фотографије скулптуре и пронађеног сличног садржаја постаје предлог за цртеж. Према том цртежу настаје нова скулптура која потом поново пролази кроз исту процедуру.
Питање узрока и последице, односно инспирације и утиска је једно од кључних аспеката овог пројекта. У којој мери туђ рад може бити инспирација, шта је преузимање садржаја и колико су растегљиве границе оригиналности? Демистификација стваралачког процеса и узајамност уметничких пракси као резултат даје ,,Tектон ”;. Реч “тектон” носи тежину грађења, зидања, склопа, зајединштва елемената. Она указује на умеће, занат, али и на процес и на стабилност. Она се односи на однос елемената у оквиру сваког рада, на однос радова различитих медија стављених у исти контекст али и на сарадњу две уметничке праксе.
Процесуалност у овом пројекту има значајно место. Осим расветљавања баналног процеса истраживања, присутна је димензија процеса кроз који пролазе материјали. Са једне стране кородирани комади метала за циљ имају да дају ефекат старине и историје док са друге стране пожутели стари папири на којима су цртежи асоцирају на стара документа, мапе, на прошлост и успомену. На овај начин имитирана је лажна историја, дуг век и тиме претпостављен легитимитет једног заправо савремено- површног истраживања.
Принуђени смо на селекцију инфромација којима смо засути свакодневно. Овом изложбом предлажемо један могући метод селекције информација. Пажљиво одабрани сопствени рад провлачимо кроз “ђубриште” интернета и насумичности и поново пажљивом селекцијом долазимо до решења која настоје да задовоље критеријуме солидне композиције унутар радова као и визуелног склада радова унутар поставке.
Ова изложба је посебна према истим оним раније поменутим параметрима посебности. Дакле, управо непосебност ликовног језика и несугерисање живих асоцијација су од суштинског значаја. Разрађивање слика и објеката визуелне сличности резултују приказаним решењима. Кроз хаос и ковитлац интернета, а уз помоћ интуиције, акумулираног знања и формираног става, пречишћавају се и кристалишу потенцијално софистицирана решења у форми цртежа и скулптура.
Мина Ракиџић Достанић (1991, Београд) завршила је 2013. основне а 2015. године мастер академске студије графике на Факултету ликовних уметности у Београду. 2021. завршила докторске уметничке студије на истом факултету. Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 2016. године. Од 2019. године запослена је на графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у звању уметничког сарадника.
Добитница је више награда и стипендија.
Јован Достанић (1992, Београд) дипломирао је 2014. године, а 2016 завршио и мастер студије вајарства на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. 2022. завршио докторске уметничке студије на истом факултету. Приредио је шест самосталних и учествовао на више групних изложби у земљи и иностранству. Добитник је неколико награда Факултета ликовних уметности за успехе током студија. Школске 2016/2017. године био је ангажован на матичном факултету као студент демонстратор на предмету Вајарске технологије и Скулптура у металу. Активно сарађује са неколико вајарских атељеа, учествујући у бројним приватним и јавним скулпторским пројектима у земљи и иностранству, а његови радови присутни су више домаћих и страних колекција.
Изложба ће бити отворена за посетиоце до 01. јула 2024. године, радним данима у
периоду од 08:00 до 16:00 сати.
Улаз на изложбу је слободан.